BACK    
   

 

Venecija
 

Izvor: B92
Venecija je grad zaljubljenih, pesnika, slikara, vajara, velikih ljubavnika i bonvivana. Bilo da ste je posetili samo jednom ili više puta, uvek na vas ostavlja utisak začaranog mesta, kao da je replika nekog filmskog studija, kome ćete se rado vraćati.


http://www.b92.net/news/pics/2007/03/114446854345e988a462ee6506118195_extreme.jpg

Posebnu notu njenoj jedinstvenosti daje karneval koji se održava u kontinuitetu svakog februara od 1979. godine. Prvi put se karneval spominje 1268. godine, kada je normalna pojava bila da se maskirani građani šetaju ulicama Venecije, svako sa svojim razlogom, neki da prikriju preljube, drugi da izbegnu plaćanje dugova, treći da se poistovete sa višom klasom barem na kratko. Međutim zakoni postaju dosta strožiji tokom 14. i 15.veka , te se maske dozvoljavaju samo tokom karnevala, a 1458. godine donosi se dekret kojim se posebno reguliše zabrana prerušavanja muškaraca u žene, jer je to bila široko zastupljena pojava . Veće desetorice odlučuje 1608. godine da maske dozvoli kako na karnevalu, tako i na zvaničnim balovima pod maskama, na kojima se danas cena učešća kreće oko 500 eura, tzv. Dodge bal, gde sa kupovinom karte pomažete organizaciji Save Venice da bolje sačuva ovaj italijanski dragulj.


http://www.b92.net/news/pics/2007/03/111160401245e988a47f78c498617731_extreme.jpg

Karneval počinje sa šetnjom 7 devojaka na ostrvu Pietro di Castello, kao znak sećanja na njihovu otmicu od strane pirata , a zatim se nastavlja svakodnevnim promenadama maskiranih žitelja i turista sve do poslednjeg dana sa završnom povorkom, zvanom La Mascherata na trgu sv. Marka. Ovogodišnji karneval bio je posvećen Karlu Goldoniju, dramaturgu iz 18. veka, a nagradu za najbolji kostim dobila je Nemica Tanja Šulc , koja se prerušila u leteći balon. Inače, zadovoljstvo šepurenja kanalima, trgovima i ulicama u iznajmljenim kostimima košta od 150 do 300 eura. Maske se prodaju na svakom koraku, možete kupiti baute, koje vam pokrivaju samo gornji deo lica, zatim morete napravljene obično od crnog somota i namenjene ženama, kao i larve ili volte koje su obično ovalne, bele i kombinovane sa ogrtačima.


http://www.b92.net/news/pics/2007/03/132711181645e988a4ac953615489750_extreme.jpg

Prave venecijanske maske prave majstori maschereri na način poznat vekovima i zaštićen statutom iz 1436. godine. Obično proces pravljenja maske ide prvo izlivanjem gipsa na kalup koji je napuderisan, onda se na gips stavi flis papir, još jedan sloj gipsa, tanka žica koja sprečava krunjenje maske i poslednji sloj gipsa. Kada se maska osuši, onda se dekoriše ili dodaje topljena guma, na koju se posle kuvanja dodaje koža i drugi materijali. Bilo da su male, velike, sa kožom, krznom, perjem, vrpcama, ručno oslikane , sa puno ili malo detalja, jednostavno su neodoljiv i neizbežan suvenir.


http://www.b92.net/news/pics/2007/03/50745153945e988a4d7d6c325645065_extreme.jpg

Svakako će te se kući vratiti puni divnih uspomena sakupljenih po trgovima sv. Marka, Marije Formoze, Jovana i Pavla, Margarite, ispunjeni sećanjima na romantičnu vožnju gondolom po Grand kanalu, brodom do fabrike Murano stakla ili poljubaca razmenjenih na mostu Rialto. Iako se kaže da svi putevi vode u Rim, neka Venecija bude obavezno mesto koje ćete posetiti na putu do glavnog grada.


Venecija (Photo: Samuel Rosa)




Venecija (Photo: margarit ralev)

 

Venecija (Photo: Alex L'Azzuro)

VENECIJA se čini idealnim, jer se toliko razlikuje od svih drugih; posle Venecije, sve bi manje-više ličilo na Suboticu ili Beograd. Nemati pešačke prelaze, već mostove; nemati asfalt, već morsku vodu; i ne čekati da kola prođu ulicom da pređete, već sedeti na mostu nad kanalom, posmatrajući gondolu koja prolazi ispod vas, i slušajući ariju, jer je bogati turista platio ne samo vožnju, već i pesmu. U smislu prostora kojim se kreće (a ne posmatra ga se sa vidikovaca), Venecija je neuporediva sa ma kojim drugim u Italiji; ona je pre megalomanska, do vrtoglavice razrađena umetnička instalacija nad vodama Jadrana, nego grad. Budući da u Veneciji nema smisla razmišljati u kategoriji "ulice" (jer su prekratke i na hiljade ih je), kao i da je, zbog visine zgrada, teško naći mesto sa kog se vidi neki orijentir (zvonik sv. Marka, na primer), korišćenje mape i snalaženje u prostoru dobijaju sasvim druge dimenzije.

Mapu, inače, možete kupiti za 2.5 eura u TI biroima; jedan se nalazi već na železničkoj stanici (pazite: treba vam Venecija Santa Lučija, ne Venecija Mestre; a deli ih više kilometarski most), jedan na Trgu sv. Marka (ali taj se rano zatvara), a ima ih još. Ono što dobijate besplatno je vrlo detaljan prospekt, sa informacijama o cenama i radnim vremenima hramova i muzeja, ali i aktuelnim muzičkim, pozorišnim i drugim događajima. Prospekt uključuje i veoma pojednostavljenu mapu, kojom sam se ja koristio, uglavnom uspešno, mada sam sve vreme imao osećaj da sve što nalazim, nalazim slučajno. Recimo da sam uglavnom bio srećno izgubljen. Glavne atrakcije Venecije je inače lako naći, ali ne po mapi, nego po tablama sa strelicama, ili prosto prateći jednosmerni tok ljudi (ujutro u jednom, uveče u drugom smeru). Taj gusti tok prati liniju Santa Lučija - Rijalto - Sv. Marko, gde najzad zatiče ogromnu gužvu, jer je još veće mnoštvo turista pristiglo sa mora, i iskrcalo se na rivi. Ljudi koji borave u Veneciji tek nekoliko sati skloni su utisku da se Venecijom ne može ići od turista, ali čim samo malo skrenete, ka nekom manje popularnom punktu, metež se razređuje do zaborava.

Do dobrog dela atrakcija stiže se bez korišćenja javnog prevoza, mada je nezgodno često prelaziti Kanal Grande jer postoje samo tri mosta (Santa Lučija, čuveni Rijalto kog je lepše videti sa strane nego prolaziti njime, ali i sam pruža uzbudljiv pogled na kanal, i najzad drveni most Akademije). Ko želi na ostrvo Đudeku ili na San Đorđo, mora da plati 6.5 eura u jednom pravcu, pa je verovatno smislenije uzeti kartu od 14 eura za ceo dan. I u Veneciji postoji sveobuhvatna turistička propusnica, ali, koliko se sećam, košta 53 eura za mlade; znao sam da imam samo dva dana i da nema šanse da toliko potrošim, pa nisam zagledao detalje. Inače, mnoge značajne popuste dobijate sa ISIC-om, a neke samo na reč - da ste mlađi od 26 godina. U Veneciji sam stigao da vidim: Duždevu palatu; Galeriju Akademije; Muzej Korer sa Nacionalnim arheološkim muzejem; Arsenal; crkve Santa Marija dela Salute, Santa Marija Glorioza dei Frari, San Đovani e Paolo, Santa Marija dei Mirakoli, San Frančesko, San Vidal i San Roko; i, sa posebnim užitkom, Veliku školu sv. Roka. Impresivan je, mada kraći, i spisak mesta koja bih bio obišao, da sam imao i treći dan: San Marko, San Đorđo Mađore sa zvonikom, i Velika škola sv. Đorđa.

DUŽDEVA PALATA sadrži Duždevu rezidenciju i administrativne prostorije Republike sv. Marka, a do mletačkih zatvora se stiže preko Mosta uzdisaja. Dostupan je audio-vodič, ali nije neophodan jer se u svakoj sobi može ponešto i pročitati. Mnogi žure da vide Most uzdisaja, pa previde sobu sa malom, ali dragocenom zbirkom severnjačkog slikarstva, koja uključuje i Hijeronimusa Boša; nemojte to sebi dozvoliti. Palatu su oslikavale generacije venecijanskih slikara: Veroneze, Tintoreto (Jakopo) i sin mu (Domeniko); poslednja dvojica izradili su veličanstveni "Raj". Ovaj prostor je posebno atraktivan i daleko nadmašuje sve slične u Italiji (pa i firentinski Palaco Vekio), i svakako vredi i čekanja u redu, i 14 eura ulaznice (u koju su uključeni i kompleks Muzej Korer - Arheološki - jedna biblioteka, a i jedan manji muzej po izboru).

GALERIJA AKADEMIJE sadrži ključnu kolekciju venecijanskog slikarstva (Paolo Venecijano, Belini, Karpačo, večiti Ticijan, Veroneze, Tintoreto, Đorđone) i još poneki dragulj (Pjero dela Frančeska, Hans Memling, Andrea Mantenja). 6.5 eura i još 0.5 eura za garderobu (jedinstveni primer naplaćivanja te usluge na celom mom putovanju). U svakoj sobi možete pronaći tekst koji opisuje odgovarajuće eksponate, ili ne baš odgovarajuće (jer je ponešto zatvoreno zbog restauracije, pa je došlo do premeštanja). Galerija je izuzetno važna i naći ćete je prateći strelice.

MUZEJ KORER sadrži brojne i raznovrsne eksponate, uključujući i izvestan uvid u rad Antonija Kanove, i veoma lepu pinakoteku. Ne razočarava ni NACIONALNI ARHEOLOŠKI MUZEJ, u nastavku Korera. Bogatstvo i divergentnost muzeja oduzimaju mnogo vremena posetiocu, ali ga i obilato nagrađuju.

ARSENAL je i dan-danas u funkciji ratne mornarice, a nekada je tu bila ukotvljena mletačka flota. U blizini je Muzej pomorske istorije. Ko je radoznao, najlakše će stići sa rive (tj. obale, otvorene prema zalivu i ostrvu Lido).


Venecija (Photo: Reywas92)

SANTA MARIJA DELA SALUTE je najnovija među važnijim venecijanskim hramovima. Radovi na kupoli kvare spoljni utisak, ali je iznutra vrlo lepo, a za 1euro ulazite u sakristiju, gde su smeštene važne umetnine. Ova crkva, naravno, asocira na istoimenu pesmu Laze Kostića; ali to je tek jedna od veza naše književnosti i Venecije, u kojoj je umirao Njegoš, i koju, na nekoliko mesta, opeva i Crnjanski.

SANTA MARIJA GLORIOZA DEI FRARI naplaćuje ulaz (nešto malo), ali je svakako vredi videti, zbog efektne arhitekture, slikarskih radova Belinija, Ticijana i Paola Venecijana, ali i grobova: opet Ticijana, Kanove i mnogih duždeva.

Slično je sa SAN ĐOVANI E PAOLO, na istoimenom trgu na drugom kraju grada, kog krasi i jedna konjička statua - rad starog firentinskog majstora, Andrea del Verokija. Tri mosta dalje od Jovana i Pavla (jer tako se u Veneciji snalazi, brojeći mostove), nalazi se "una kjezeta, tuta di marmo" - "crkvica, sva od mermera", još jedan biser Serenisime: SANTA MARIJA DEI MIRAKOLI (teoretski, naplaćuju, ali ne uvek i u praksi).

SAN FRANČESKO je zanimljiva po, sa mora, upadljivom zvoniku, ali i posebno udobnom klaustru (s tim što je u Veneciji, zbog notorne zbijenosti, svaka klupa posebno udobna). Može se obići usput, prema Arsenalu. Sa druge strane, na putu prema Galeriji Akademije može se obići SAN VIDAL, gde se nalazi jedan divan Karpačo, a i stalno puštaju finu muziku (što, inače, rade u mnogim manjim hramovima, ne bi li vas privoleli da kupite CD).

SAN ROKO je najvažnija među crkvama posvećenim ovom svecu, jer čuva čak i njegovu urnu. Prizorima iz života sv. Roka oslikao ju je Tintoreto, ali su mnogo važnija njegova dela u susednoj VELIKOJ ŠKOLI SV. ROKA (5 e), gde sa neverovatnom originalnošću i energijom, na prostranim platnima, obrađuje novozavetne motive. Tintoreta sam sretao ponekad, i uvek je nezgrapno štrčao u okruženju toskanskih umetnika (npr. u Uficiju, ili katedrali u Luki); njegovi tretmani činili su se neskladnim i naopakim. Međutim, njegova glavna dela, a posebno ova Velika škola, otkrivaju pred posetiocem nezaobilaznog umetnika nepokolebive vizije. Pojedine njegove slike imaju dovoljno dramskog naboja da ispuni čitav film. Tintoreto mi je najskoriji utisak, pa možda preterujem, a nadam se da će mnogi imati prilike da to sami provere.

Pošto nisam imao strpljenja da čekam u izuzetnom dugačkom redu, nisam ušao u Svetog Marka, inače drugu ili treću najpoznatiju crkvu u Italiji. Kada sam najzad našao strpljenja, bilo je kasno, jer se crkva zatvara već u 17h (a otvara, mislim, u 9:30). Opet, da je bilo još mnogo više vremena, bio bih otišao u Veliku školu sv. Đorđa, da vidim Karpačove prikaze svečevog života, a zatim uzeo brod do ostrva San Đorđo sa istoimenom crkvom, gde se nalazi još jedan Tintoreto, a za male pare može se popeti na zvonik (dok je zvonik sv. Marka skuplji). Sve to mi ostaje za sledeći put. Kome se sviđa ova padovansko-venecijska kombinacija, morao bi dakle odvojiti pet-šest dana, da pristojno smesti i vidi oba grada.


   
BACK