>> BACK <<    
   

 

Valensija

 

Izvor: B92
Valensija, možda i najlepši spoj srednjevekovne i moderne arhitekture na Mediteranu, iz godine u godinu postaje mondenski centar. Formula 1, America’s Cup, Las Fallas samo su neki od artikala iz bogate turisticke korpe koju ovaj grad nudi posetiocima.


Photo: Vojislav Petrović

Treći po veličini, španski grad Valensija nalazi se na istočnoj obali na približno podjednakoj udaljenosti od Barselone i Madrida. Ime Valensije potice iz rimskog perioda kada je, u čast predjašnjih zasluga, rimskim vojnicima koji su na teritoriji današnjeg centra grada zasnovali svoju naseobinu odobreno da naselje nazovu Valentia (lat. hrabrost).

Iako na obali, tokom vekova Valensija je živela ledjima okrenuta moru zbog čega, za razliku od Alikantea, Santandera ili Bilbaa, nema čak ni ribarski kvart. Dovoljno je pogledati poziciju glavnih gradskih vrata, Torres de Quart i Torres de Serrano, pa uvideti da je Valensija kroz istoriju više gledala ka kopnu nego ka moru.

Istorijski gledano, možda i najveći razvoj grada, zabeležen je krajem XV i početkom XVI veka, jer se otkriće Amerike poklopilo sa postavljanjem pape Alehandra VI, iz čuvene valensijanske porodice Borhia (Borgia). Rodjen 1. januara 1431. u Šativi kraj Valensije, ovaj je papa najviše doprineo ubrzanom razvoju grada. U periodu druge polovine XV i XVI veku izgradjen je veliki deo današnjeg starog jezgra grada, sačinjenog od boemskog kvarta Carmen i Starog Grada (Ciutat Vella). Ova su dva kvarta spojena Katedralom Sv. Marije (Catedral de Santa María) i čuvenim Devičinom Trgom (Plaza de la Virgen). Ovaj trg i Neptunova fontana na njemu predstavljaju jednu od najpoznatijih neuralgičnih tačaka u Valensiji, klasično mesto za sastanak poput beogradskog Konja ili niške Tvrdjave. Može se reći da je glavni gradski trougao sastavljen iz “svetog Trojstva”: Plaza de la Virgen, Plaza de la Reina (Kraljičin Trg) i Plaza de Ayuntamento (Gradski Trg, prevedeno u duhu srpskog jezika).

Od starih gradjevina neizostavno se treba popeti na Migelete (Miguelete), toranj s koga puca pogled na ceo grad, kao i posetiti Lonhu (La Lonja), zdanje u gotičkom stilu s kraja XV veka u kome su se prodavale na veliko svila, vuna i ostala roba. Pored raznoraznih podataka koje može naći u bilo kom vodiču, posetiocu će biti posebno simpatična spoljna fasada Lonhe na kojoj može primetiti “gorgole”. Ove omalene figure šaljivog karaktera oslikavaju umešnost tadašnjih neimara da se podsmeju crkvi na skriven način. Tako, postoji figura koja pokazuje golu stražnjicu katedrali prekoputa ili ona koja oslikava biskupa koji nuždi. Od preostalih gradjevina u centru, možda najzvučnije deluju Korida (Plaza de Toros) i Železnička stanica (Estación del Norte).

Valencia i Calatrava

Valencia je grad u kome je na veoma lep način spojena srednjevekovna i moderna arhitektura. Sto se tiče novih gradjevina, dominiraju mostovi i zgrade Santiaga Kalatrave (Santiago Calatrava). Rodjen u Benimametu, jednom od predgradja Valensije, ovaj arhitekt predstavlja jednog od najcenjenijih sinova Valensije. Koliko god kontroverzi bilo o njegovom stilu gradnje, definitivno predstavlja jednog od najpoznatijih valensijanaca. Park Río Turia, o kome cemo više kasnije, ispresecan je njegovim mostovima, dok su Ciudad de Artes y Ciencias i Opera postali simbol grada prepoznatljiv gotovo svuda u svetu. Pored funkcije muzeja, Ciudad de Artes je mesto gde se odrzavaju koncerti, poput MTV Winter Sessiona, premijere filmova na otvorenom, pa čak i probe novih bolida Fernanda Alonsa.

Ljudi i običaji

Španija je podeljena na sedamnaest autonomnih pokrajina od kojih svaka ima više provincija. Može se reći da je španski sistem autonomije asimetričan, sa odredjenim pokrajinama koje, usled etničkih ili jezičkih specifičnosti, uživaju veći stepen autonomije. Takve su, pre svega, Katalunja, Euskadi (Baskija), Galicija, Navara i Valensija. Njeno zvanično ime, Comunidad Valenciana (Zajednica Valensije), plod je konsenzusa razlicitih struja i pokreta. U pokrajini Valensija, zvanični jezici su kasteljano (castellano) i valensijano (valensijano). Ovaj potonji uz maljorkin (mallorquin, Balearska Ostrva) i katalan predstavlja dijalekt katalonskog jezika. Dijalekti ili posebni jezici? Zvanično, pred Evropskom Unijom postoje dva različita jezika, valensijano i katalan, iako se prevod Evropskog Ustava na ova dva jezika razlikuje u samo 23 reči. Uz shvatanje jezika obično ide i politički stav. Tako, “katalanisti” smatraju Valensiju prirodnim delom Katalonskih Zemalja, “valensijanisti” posebnim entitetom koji je stabilni deo Španije i tako dalje. Na sreću, različiti lični stav retko dovodi do prepirki i obično je poligon za skupljanje lokalnih političkih poena bez nekog uticaja na svakodnevni zivot…

Govoreći o jezicima, valensijanci kao i ostali Španci, na žalost, slabo barataju jezicima. Neko je u šali rekao je da su iberijski jezici kao špansko vino, ostavljaju jak trag na jeziku da i pored mnogo truda, učenje stranih jezika slabo ide. Možda najbolje ilustruje tabla na jednoj taverni u ulici Salamanca koja doslovce zbori “We are trying to speak English”. Pošalica koja lepo ilustruje Špance uopšte: puno truda da se nauče jezici, ali slabo baratanje njima.

No, dosta o škakljivim temama! U Valensiji se, pre svega, lepo živi. Tome jako doprinosi klima, koje je možda i najbolja u celoj kontinentalnoj Španiji: veoma blaga zima, predivno proleće sa mirisom narandžinog cveta u aprilu mesecu i dugo toplo leto sa, možda, suvišnom vlažnošću. Tokom dana najposećeniji deo grada je bivši tok reke Turije pretvoren u predivni park dug 10ak kilometara. Reka Turia, koja je 60ih godina izazvala veliku poplavu, izmeštena je južno od grada. U moru planova kako iskoristiti korito koje je ostalo, isplivala je ideja o specificnom gradskom parku, možda i jedinstvenom u Evropi. Tako ogromna zelena površina “protiče” kroz grad i omogućava većini stanovnika da u roku od deset minuta dodju do svog parčeta zelenila, pojedu sendvič, prošetaju psa ili jednostavno predahnu na pauzi za ručak.

Popodnevne šeme valensijanaca obično prolaze preko obližneg bara ili taverne. Uz “tercio” (pivo 0.33l) ili “quinto” (pivo 0.2l) i ponešto za meze (kao i u ostalim delovima Španije, “tapas” su neizbežne), prodiskutuju se dnevne teme. Boju gradu daje ogroman broj stranih i domaćih studenata (Valensija ima tri universiteta, dva drzavna i jedan privatni) koji u popodnevnim i večernjim satima preplave gradske barove. Koncentracija barova u Valensiji je neverovatna. Primera radi, u bloku zgrada u kome zivi autor ima nekih 10-12 barova! Parafrazirajući Topaloviće, moglo bi se reći “samo je bar siguran posao”…
Valensija
Gastronomska ponuda u Valensiji ide od barova i taverni baziranih na “tapas” y “bocadillo” pa sve do restorana sa izuzetno elaboriranim jelima.


Photo: Daikrieg / Flickr

Valensija i gurmanluk

Gastronomska ponuda u Valensiji ide od barova i taverni baziranih na “tapas” y “bocadillo” pa sve do restorana sa izuzetno elaboriranim jelima. Bokadiljo je duguljasti sendvič koji je glavni adut prepodnevne užine. Valensijanci više vrednuju dobar bokadiljo za užinu (almuerzo) negde oko 11h nego doručak. Od bokadilja obavezno treba probati tipično valensijanski “belo crni” (blanco y negro) ili “omlet sa bobom” (bocadillo de tortilla de habas). Tipično valensijanske tape su ezgaraet (esgarraet), sačinjen od pečene paprike i bakalara, teljinas (tellinas) i kloćinas (clotxinas), dve vrste mušlji, te prženi krompirići sa aliolijem (patatas bravas con alioli). Alioli je umak sličan majonezu sacinjen od maslinovog ulja tučenog sa belim lukom i jajetom i predstavlja najomiljeniji dodatak kod valensijanaca. Nadovezujući se na alioli, ulazimo u carstvo paelji, uz koju neizbežno ide ovaj dodatak. Može se reći da je za Valensijanca svetogrdje jesti paelju bilo gde van Valensije, a i da niko ko dodje sa strane ne sme otići kući bez par porcija pirinča sa … bilo čime! Paelja valensijana (paella valenciana) je pirinac sa zečetinom, piletinom i povrćem. Tu su još i pirinač sa saseckanim morskim plodovima (arroz a banda), kao i crni pirinač (arroz negro), sa kolutovima lignje u kuvan u lignjinom mastilu. Ne sme se zaboraviti “fideuá”, gde pirinač zamenjuje sitno saseckana testenina. U Valensiji postoji nebrojanih mesta gde se može pojesti prvoklasna paelja od kojih je autoru najomiljeniji “El Famos”. Sve se ovo može zaliti pivom, čiji kvalitet iskreno nije jača strana špancima, ili vinom. Od belog vina toplo preporučujem bilo koje galicijsko vino (“ribeiro”, “albariño” i slično), dok je od crnih vina rioha (rioja) odličan izbor, pogotovu ako je dobro odležalo u bačvama, označeno kao kriansa (crianza).

Noćni život

Može se reći da je Valensija podeljena na nekoliko zona za izlazak. Već je pomenut boemski deo grada Carmen. Ovo stecište alternativnih umetnika i pojava, spoj je “punky” stila, “okupa” pokreta (eng. squatting),gej lezbo barova i svakojakih restorana te predstavlja simpatičan sklop koji treba videti. Carmen je inače vrlo prijatno mesto za nedeljnu jutarnju kafu i šetnju po uskim sokacima u kojima se lako izgubiti. Mora se napomenuti da je u Valensiji moguć spoj dijametralno suprotnih stilova života na istom mestu jer je valensijanski stil života izuzetno tolerantan. Retko kad možete prisustvovati nekakvoj razmirici i uglavnom u svakom delu grada možete biti slobodni da prošetate do ranog jutra (kada se obično tek završava noćni život u takozvanim “after” barovima).

Takodje zanimljiv kvart za izlazak je Avenija Blasco Ibañeza (inače poznat valensijanski pisac, republikanac po opredeljenju). Poznat kao studentski kraj, obiluje barovima, konobama i klubovima. Tako, za ljubitelje latino plesova neizbežni su “Carribeans”, “Tucán” ili “Studio 54”, dok je za ljubitelje indie rocka i underground zvuka preporučljivo posetiti koncertne sale poput “Wah wah” i “Matisse” na Plaza Cedro.

Iako smo temu pića već pomalo načeli kod paelji, zanimljivo je iskomentarisati kubatu (cubata). Gotovo svuda u svetu poznat je fenomen koktela “kuba libre”. U Španiji je prerastao u veći varijetet obaveznih kombinacija alkohola i osvežavajućih napitaka poznatih pod imenom “kubata”. Ime dolazi od kocki leda (cubos de hielo), kojih se povećih tri polože u usku duguljastu čašu, ispunivši tako dobar deo nje. Nakon toga se naspe do polovine alkoholno piće poput viskija, džina, ruma i u preostalu zapreminu penusavo piće poput koka kole, fante ili tonika. Tako se moze popiti “Bombay con tónica”, “Bacardi con coca cola”, “JB con fanta naranja” i neograničeni broj kombinacija. Oko ovih koktela se uslovno rečeno organizuje nočni život u Valensiji kao i u mnogim španskim gradovima.
Valensija
Prestonica okruglog pirinča, tapas barova i trapezaste arhitekture, Valensija je pravo gastronomsko otkriće


Umetnički i naučni centar - Ciutat de les Arts i les Ciències (Photo: Ka13 / Flickr)

Umetnički i naučni centar - Ciutat de les Arts i les Ciències

Valensija centar umetnosti i nauke, ušuškan u nekadašnjem koritu reke Turije, izgleda kao da pre pripada životinjskom nego monumentalnom carstvu. Tako, na primer, arhitektura multifunkcionalnog kompleksa Palau de les Arts oslikava siluetu ribe. Ili da pomenemo najveći akvarijum u Evropi, čije rebraste „školjke” kriju pravi gastronomski biser, restoran Submarino, s lusterima koji podsećaju na jato svetlećih meduza.


Obratite pažnju na veliki trg Ajuntamijento, koji se u vremenu nastanka odlikovao futurizmom, ili na centralnu stanicu, čiji motivi u kamenu otkrivaju bogatstvo valensijskog tla. Tu je i zadivljujuća rokoko fasada Nacionalnog muzeja keramike, čiji niz karijatida od alabastera zasenjuje svaku od okolnih poslastičarnica sa izlozima ukrašenim mermerom. Treba reći da su arhitekti imali i te kako odakle da crpu inspiraciju: katedrala privlači pogled veličanstvenim gotskim zvonikom koji propušta svetlo kroz kamenu „čipku”.


Osim što u gradu postoji kulturni park u kome se nalaze opera, planetarijum, akvarijum i muzej nauke, tu je i nekoliko institucija prvog reda: Muzej lepih umetnosti, Nacionalni muzej keramike i Muzej moderne umetnosti (popularni IVAM), čiji restoran La Sucursal u ponudi ima modernu varijantu legendarnog španskog kolača od bundeve (arnadi).


Photo: mcohen.chromiste / Flickr

Restoranski biseri poput La Sucursala, Submarina ili El Alto de Colona uspeli su da privuku ljubitelje paelje sa zečetinom i otkriju im tajne avangardne kuhinje. „Želim da moja jela budu prepoznatljiva”, kaže Bernd Knoller, glavni kuvar restorana Riff, koji je nedavno dobio počasno mesto u Michelinovom vodiču. Mnogi poznati ljudi iz grada odavno imaju rezervisano mesto u ovom restoranu, gde je društvo za stolom ušuškano iza zastora krem boje koji kao da služe da usmere pažnju na degustaciju koja sledi. Lagana salata od rukole i pileća džigerica golicaju nepca, obavezno uz čašu rizlinga.


Specijalitet u Valensiji, okrugli pirinač potiče s pirinčanih polja u Albuferi koja su davno u prošlosti obrađivali Arapi. I upravo ovde, u okolini El Palmara, na petnaest minuta od istorijskog centra Valensije Kaska Antigva, mogu se probati najbolje paelje u zemlji. Dok se proizvodi sa obale (riba i morski plodovi) sjajno slažu sa onim iz kontinentalnog dela (pasulj, repa, piletina, zečetina, puževi, žablji bataci), lokalni recepti imaju kao sastojke masnu jegulju, šafran, boraniju i fenomenalne planinske puževe (tzv. baqueta) koji se mogu kupiti na Centralnoj pijaci.



Na mestu gde se spajaju plaža i marina Huan Karlos I budite se uz udaranje talasa o obalu. Meni hotela Neptuno ozbiljno konkuriše susednom restoranu La Pepica, takođe poznatom po specijalitetima s pirinčem (paelja s račićima, školjkama...), a u koji je nekada često dolazio Hemingway. Ovaj kraj pomalo podseća na Majami.



Zastavnik Guillermo, na koga smo naišli u kvartu Kabanjal na nekoliko koraka od plaže, objašnjava da se u svakom od ovih luksuznih tapas barova nekada služio vermut starim morskim vukovima. Danas su tu sifoni s vodom iz Seltza, police sa zanimljivim bocama, bar u belom mermeru, ali i dalje se oseća duh starih vremena. U istoj ulici na ulazu u Casa Montanu probamo s nogu krokete od bakalara, pasulj kuvan na pari i punjene paprike. I najzad, znajte da će u Alkazaru kompliment na račun račića s belim lukom, prženih crvenperki ili jagnjetine na žaru sa zečjim paprikašem biti shvaćen kao poziv da vas ponovo usluže.



Poslastičar u Rosa de Jerico veran je receptima svog dede, sačuvanim u rukom ispisanim beležnicama. Kolačići od krompira, puslice, kompot od bresaka i kajsija, kolač od dunja, glazirano kestenje: valensijsko slatko ima tradiciju kao i arrop tallaetes (tradicionalni kolač od bundeve, krompira i badema) ili, na primer, komadi tikvica najpre grilovani, a onda i marinirani u sirupu od grožđa. Inače, u ovom carstvu agruma retko ćete naići na ceđenu narandžu, pošto se ovde uglavnom žeđ gasi čuvenim pićem horchata de chufa, što je neka vrsta mleka od posebne vrste badema. Tu su i turron iz Alikantea i turron iz Hihone, nugat kolači napravljeni od šećera i slatkog badema.


Photo: Photocapy / Flickr



Ovo je jedna od najlepših hala u Španiji, s vitražima kojima može da parira i najlepšim gotskim katedralama, a jedini način da odolite izloženoj robi jeste da je uopšte ne vidite. Obasjana svetlošću, ova roba tipična za valensijsko tle (krompir, šumski čaj, majčina dušica iz popularnog kraja La Karaska, paprika, pečena bundeva, bademi...) nalazi se poređana uz puževe, šunku bellota, začine i teglice sa slatkim.

Valensija, glavni grad mediteranskog dela Španije, počinje da se budi sa zalaskom sunca. Ona je glavna luka iz koje se kreće za Ibicu, ali provešćete se sjajno i ako ostanete u samom gradu.

   
>> BACK <<